Član Marksističke organizacije Crveni iz Srbije Zvonko Dan piše o kronologiji opozicijskih prosvjeda protiv Vučićeva režima, ulozi antisistemski nastrojenog Levog bloka u njima, te nekim zaključcima i perspektivama daljnje suradnje i jačanja radničke politike u zemlji.

Organizacije okupljene oko Levog bloka, među kojima su bili i Crveni, nedeljama su izlazile na građanske proteste u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu na kojima su iznele socijalne, a ne samo građansko-demokratske zahteve i nastojale da predstave jednu drugačiju politiku od one koju sprovodi koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS), ali isto tako drugačiju od one koju želi da sprovodi koalicija okupljena oko Saveza za Srbiju (SZS), neprincipijelne koalicije oformljene uglavnom od ličnosti iz prethodnih vladajućih partija, pripadnika ekstremne desnice i liberala koji pokušavaju da sebe prikažu kao levicu. Od početka se znalo da iza protesta stoji opozicija, ali su se protesti nazivali građanskim u strahu da prisustvo opozicije ne odbije moguću masivnost protesta. Zbog toga na proteste nisu izlazili samo simpatizeri Saveza za Srbiju i urbana srednja klasa, nego su se na njima pojavili različiti slojevi ljudi nezadovoljnih stanjem u društvu i životnim standardom. Baš zbog tog opšteg nezadovoljstva smo i mi izašli na proteste da budemo sa tim ljudima i ponudimo alternativnu viziju boljitka kroz klasno organizovanje i borbu za socijalna prava umesto građanske ideologije vladavine prava i moralnog zgražavanja nad korumpiranom vlašću.

Stop krvavim košuljama – 1 od 5 miliona

Povod za proteste bio je ulični napad na Borka Stefanovića, lidera Levice Srbije, koji se desio 23. novembra 2018. Tu se svakako radilo o političkom napadu i najverovatniji motiv napada na Stefanovića jeste bio taj što u naslovu njegove stranke stoji predznak levica. Taj napad svakako osuđujemo jer i pored toga što u Levici Srbije nema zapravo ništa levičarsko, orkestriran je od desničara koji već godinama napadaju antisistemsku levicu. Mi koji smo aktivni u klasnim borbama znamo da napadi na levicu od strane raznoraznih nasilnika nisu ništa novo, ni iznenađujuće. Takođe smo svesni da će vremenom to postajati sve izraženija taktika vladajuće klase u krizi, bilo ko da se nađe na vlasti.

Dve nedelje posle napada, počele su protestne šetnje u Beogradu protiv nasilja pod nazivom “Stop krvavim košuljama” koje je organizovala opozicija i nazvala ih građanskim. Nakon komentara predsednika Aleksandra Vučića da neće ispuniti ni jedan zahtev ni da se skupi pet miliona šetača, protesti su u inat nazvani “1 od 5 miliona”. Desetine hiljada ljudi izašli su na ulice Beograda, što je verovatno prevazišlo i očekivanja same opozicije. Poučena aprilskim protestima “Protiv diktature” iz 2017, prvim masovnim protestima u Srbiji od pada Miloševića, koji su takođe bili pokrenuti od strane opozicije, ali su se brzo otrgrli njenoj kontroli, između ostalog zbog delovanja antisistemske levice, opozicioni prvaci su ovog puta pozivali na “apolitičnost” protesta, da bi sprečili bilo kakvu drugačiju politiku od njene, sve dok ne pripreme teren za preuzimanje protesta. Pošto su protesti zvanično bili nestranački, tu je levica lakše mogla naći prostor da deluje.

Levi blok na protestima

Združena akcija “Krov nad glavom”, organizacija koja se bori protiv deložacija, za treći protest održan 22. decembra, obavestila je organizatore protesta da će na njima deliti letke. Pošto su protesti protiv nasilja rezon je bio da se na njima može skrenuti pažnja na jedan vid nasilja vlasti protiv radnih ljudi, tj. iseljavanja ljudi iz njihovih domova. Od organizatora im je odgovoreno da nisu dobrodošli sa svojim lecima na protestima, kako je združena akcija prenela u svom saopštenju, “…zbog navodnog dogovora da nijedna stranka, inicijativa ili pokret ne dele ništa na skupu (dogovor koji nije javno objavljen)”, u kome su još dodali “kao da lica lidera Saveza za Srbiju u prvim redovima protestne šetnje nisu sasvim jasna stranačka obeležja, a sami organizatori šetnje omladinci SZS.”

Uprkos tome što im je rečeno da nisu dobrodošli, aktivisti združene akcije su delili svoje letke i tokom četvrtog protesta. Levičarske organizacije koje deluju u združenoj akciji organizovale su se u Levi blok na protestima, odvojen od opozicije sa transparentom “Dole Vučić – Dole kapitalizam”, kao i transparentima “Bez doma niko” i “Stop krvavim radničkim odelima”, koji su bili odgovor na licemerje opozicije koja organizuje proteste protiv nasilja kada se raskrvare njihove košulje, a kada se ljudi iseljavaju iz svojih domova ili kada radnici ginu i povređuju se na svojim radnim mestima, opozicije nema nigde. Prošle godine je na radnom mestu poginulo 53 osobe, a 779 zadobilo teške telesne povrede, kako prenosi Kurir, među kojima su mnogi slučajevi pogibija građevinskih radnika dospele u žižu javnosti, između ostalog i smrtni slučajevi na čuvenom projektu “Beograd na vodi”. Neke od parola koje je blok uzvikivao bile su “Niko bez doma, krov nad glavom odma”, “Radnik nije rob, skela nije grob”, “Francuska – Srbija – revolucija”, kao i čuvena pesma sa aprilskih protesta protiv diktature:

Bando lopovska
Sve si prodala
Škole, fabrike
zdravstvo, penzije
Al’ vratićemo sve!

Zahtevi koje je Levi blok izneo na protestima su:
• Bezbednost na radnom mestu
• Moratorijum na prinudna iseljenja
• Obustavu privatizacije i rasprodaje javnih preduzeća i njihove imovine
• Stalan i stabilan posao za sve

Neprestani napadi na Levi blok od strane opozicije

Sa pojavljivanjem Levog bloka na protestima, nastale su i tenzije sa opozicijom okupljenom oko Saveza za Srbiju. Prvi koji se usprotivio našem prisustvu bio je glavna zvezda protesta, Borko Stefanović. Na nevezan komentar na tviteru kako je licemerno što opoziciji smetaju transparenti upereni i protiv nje, sve dok ona sama poziva na “apolitičnost” protesta, Borko je cinično odgovorio: “Imali ste sjajan transparent ‘Stop krvavim radničkim odelima’, pošto, jelte, moja razbijena glava je prljava lopovska i žuta glava 1 i nije bitna.” Interesantno je kako je Stefanović još rekao da je “isticanje stranačkih parola nepotrebno i štetno. Zamislite šta bismo mi sve istakli, ali mislimo da je višak.” Izgleda da Sporazum sa narodom i govornici direkt iz Saveza za Srbiju nisu stranačka stvar, a kamoli višak.

Par nedelja posle među pripadnicima Levog bloka pred kraj šetnje pojavio se Dragan Đilas sa tri telohranitelja, što nije moglo biti ništa drugo nego provokacija. Sa ciljem da ga oteraju, okupljeni aktivisti su počeli da skandiraju “Vučić, Đilas, ista govna”, na šta je njegovo obezbeđenje pokušalo da jednom od naših aktivista otme transparent sa natpisom “Javni izvršitelji – privatna pljačka”. Cilj te parole bio da ukaže kako su Vučić i Đilas lice i naličje istog sistema koji tlači radnu većinu pošto je dati zakon, kojim se omogućava izbacivanje ljudi iz domova na ulicu uveden pod vlašću Đilasove bivše stranke. Konfrontacija se nastavila ponovo nakon protesta gde je Đilas na socijalne kritike njegove i Vučićeve politike odgovorao domaćinski sa “Ti ćeš meni” i “Jebem li ti mater pedersku”. Snimak te konfrontacije možete pogledati u prilogu:

Za ulične proteste je uvek pitanje vremena kada će se osuti, posebno kada nema konkretnih pobeda niti formulacije nove politike. Borbeno raspoloženje masa ne može trajati u nedogled bez jasnog dometa, a dok je tog raspoloženja levica treba da deluje.

Režimski mediji su ovaj događaj naravno spinovali. Kako bi ocrnili Đilasa i ujedno umanjili borbenost levih aktivista izvestili su da se radi o napadu Đilasa na “jadnu malu dečicu”, totalno ignorišući da su ta “dečica” uzvratila još jače jadnom malom Đilasu. Ova licemerna “odbrana” od strane režimskih medija imala je za cilj samo da diskredituje antirežimske proteste, kao da se radi o nekom vašaru gde ne zna ko koga bije. Nakon toga su u odbranu opoziciji krenuli da se na levičarskim stranicama javljaju i SZS botovi, ljudi koji na mrežama veštački pokušavaju da kreiraju javno mnjenje, prozivajući nas da smo Vučićeva ispostava, i pored toga što godinama govorimo protiv Vučićevog režima. Ispostavilo se da botovanje nije strano ni jednoj sistemskoj opciji.

Shvatajući da se nećemo tek tako skloniti, na sledećim protestima nas je na lokaciji gde se inače nalazimo dočekao red redara sa ciljem da spreči ulazak Levog bloka na protest. Ovog puta su bili mnogo agresivniji i u momentima kada smo krenuli da se uključimo u protestnu kolonu, krenulo je guranje i čak pokušaji oduzimanja naših transparenata. Naravno, ni to nas nije zaustavilo i čim se napravio malo jači zalet prošli smo kroz redare. Ipak su levičarske ideje boljeg društva daleko jači motiv od ideja ličnog interesa i ponavljanja ciklusa iste kapitalističke politike. Kasnije je nekoliko redara stajalo ispred transparenta “Stop krvavim radničkim odelima”, od kojih je jedan stalno bio u komunikaciji sa nadređenima preko slušalica i mikrofona, sa ciljem da izazovu provokaciju koja će diskreditovati Levi blok. Jedino što su time uradili je potvrdili da Savezu za Srbiju nije stalo do krvavih radničkih odela, kao što nije stalo ni Vučićevoj koaliciji.

Protesti su se proširili na ostale gradove, a sa njima se i Levi blok proširio na Zrenjanin i Novi Sad. No, kako su krenule glasine o Sporazumu sa narodom koji je skovao Savez za Srbiju da bi preuzeo političku kontrolu nad protestima, tako je i narod smanjio svoje prisustvo na protestima u Beogradu. Kulminacija sukoba sa opozicijom desila se 16. februara kada je Savez za Srbiju dao svoj Sporazum sa narodom na potpisivanje. Članovi Demokratske stranke zajedno sa članovima Dveri, sve u redarskim prslucima, došli da provociraju Levi blok, posebno zato što su u podršku Levom bloku došli članovi hrvatske Radničke fronte, što je desnici bio poseban trn u oku. Skupo obučene gospođe su skakale da nam oduzmu megafon, redari su Levom bloku priredili transparent sa Vulinovim likom, a kasnije i pokušavali da nam oduzmu transparente i zastave. Verodojstojnost parole koja je nastala spontano i bez puno razmišljanja taj dan se pokazala u svom punom svetlu. Vučić i Đilas stvarno jesu ista govna.

Kako nastaviti borbu?

Protesti se nastavljaju, ali sada kada je opozicija oterala dobar deo šire publike tako što je formalno preuzela proteste, Levi blok je okrenuo fokus ka drugim poljima rada. Dok je sledeći protest deo šetača oterao radnike JKP Čistoće koji su pod prisilom SNS-a dobili zadatak da čiste nalepnice protiv Vučića, organizacije Levog bloka su organizovale 10. veljače i 17. veljače tribine o zaključcima i političkim perspektivama organizacija iz Levog bloka (koje možete pogledati ovde i ovde). Kroz Združenu akciju “Krov nad glavom”, odbranili smo nekoliko porodica od iseljenja. Svoje akciono jedinstvo nastavili smo podrškom protestima radnika Pošte i protestima organizacije Mame su zakon, koja se bori protiv ukidanja dečjeg dodatka, a imali smo i zajednički nastup na osmomartovskom maršu. Organizovanje u Levi blok pokazalo je i ovog puta da su njene organizacije vrlo svesne potrebe za akcionim jedinstvom i pored bitnih političkih razlika, te se to jedinstvo nastavlja i na drugim poljima rada.

Za ulične proteste je uvek pitanje vremena kada će se osuti, posebno kada nema konkretnih pobeda niti formulacije nove politike. Borbeno raspoloženje masa ne može trajati u nedogled bez jasnog dometa, a dok je tog raspoloženja levica treba da deluje. Ovom prilikom, po drugi put nakon aprilskih protesta protiv diktature, levica je uspela da pokaže svoju organizovanost i pored svojih trenutno malih kapaciteta. Iako smo svesno ušli u borbu protiv mnogo jačih neprijatelja u SNS i SZS, nastavljamo ostavljati trag na svim mestima gde se ljudi bore za bolje sutra, sve dok se svi zajedno za to bolje sutra ne izborimo. Zato se priključite našim organizacijama da izgradimo alternativu ovom okrutnom sistemu i stvorimo lepši svet za većinu!

Tekst je izvorno objavljen 2. 3. 2019. na stranicama Crvene kritike.

Fusnote:
  1. Žuta je boja Demokratske stranke, kojoj je on pripadao za vreme njene vladavine.